Zlato, na latinskom Aurum, što znači sjaj zore, oduvek je privlačilo pažnju kao materijal čija vrednost je večna. Njegova finoća izražava se u karatima i predstavlja udeo čistog zlata u zlatnoj leguri.
Da li ste znaili?
– Da je u svetu tokom 2015. godine u svakom satu proizvedeno više čelika nego zlata tokom čitave istorije sveta.
– Da je najdublji rudnik zlata Mponeng, koji se nalazi jugozapadno od Johanzburga u Jožnoafričkoj republici. Rudari trenutno kopaju na dubini od 3,9 kilometara.
– Jedan gram zlata, ukoliko se razvuče u obliku niti, može dostići dužinu od 165 metara.
– Od ukupne svetske tražnje za zlatom na godišnjem nivou, 60% se odnosi na nakit, 20% na zlatne poluge i zlatnike, 10% drže Centralne banke i 10% se upotrebljava u proizvodnji tehnologije.
– Najveći zlatni novčić predstavlja Australijski Kengur, težak čak jednu tonu.
– Do 1912. godine zlatna olimpijska medalja je bila kompletno napravljena od zlata, dok je danas samo 1,34% čitave mase zlato.
– Kada bi guska izlegla zlatno jaje, njegova težina bila bi 2,9 kilograma.
– Zlato se može koristiti za izradu stakala na neboderima, pošto sprečava preterano zagrevanje i UV zračenje. Svaki od 14.000 stakala na Royal Bank Plaza u Torontu sadrži po 5 grama zlata i trenutno ukupno vrede oko 2,7 milona dolara.
– Naše telo u sebi sadrži oko 0,2 miligrama zlata.
– Reč karat poreklo vodi od Arapske naziva “quirat” za biljku rogač, pošto su se zrna pomenute biljke koristila kako bi se izjednačila dva tasa na vagi koja je služila za merenje zlata.
Submit Your Comment